Poslednji pozdrav za DirectX 10

DirectX 11 je postao sadašnjost. Tu je novi, dobro primljeni operativni sistem koji ga podrazumevano podržava, a Microsoft je i njegovog manje popularnog prethodnika osvežio podrškom za novi API. AMD je sve to ispratio novom generacijom grafičkih kartica HD 5000, koja pored ogromne brzine donosi i sve te novotarije koje bi, uz lepši rendering, trebalo da donesu i određena ubrzanja u odnosu na DirectX 10, zavisno od umešnosti programera. Sa druge strane, serija HD 5800 je preskupa za većinu igrača, dok HD 5700 koštaju solidno više, a ne nude značajno veću brzinu od postojeće ponude srednje klase. Zato još uvek aktuelne DX10 kartice ni slučajno nisu izgubile na atraktivnosti. Iskoristili smo priliku i od ASUS-a pozajmili dva modela koja su mnogim igračima već poznata, uporedivši ih poslednji put pre nego što se okrenemo svetloj budućnosti. Tu su Radeon HD 4770, sjajan izbor za igrače sa monitorima umerenih dijagonala, i HD 4890 kao najjače single-GPU rešenje prethodne generacije, koje je i više nego dovoljno za igranje u visokoj definiciji.

Sa karticom HD 4770 sreli smo se pre nekoliko meseci kada smo konstatovali da se radi o apsolutnom hitu za igrače koji raspolažu sa oko stotinu evra. Grafički procesor proizveden u 40-nanometarskom tehnološkom procesu koji malo troši i umereno se greje, brza GDDR5 memorija i tih kuler rezultovali su atraktivnom karticom sa kojom se sasvim lepo može igrati u rezolucijama prirodnim za monitore dijagonale 20 i 22 inča. Praktično sve ove kartice koje su stigle na tržište izgledale su isto, osim Sapphireovog modela koji je imao mali metalni hladnjak i preko naponske sekcije. ASUS EAH4770/HTDI/512MD5/A ga nema, a ostatkom izgleda prati referentan dizajn. Kuler će prekriti i susedni slot na ploči, a potrebno je povezati i šestopinski PCIe konektor sa napajanja radi dodatnog „soka“, mada kartica troši najviše desetak vati preko onoga što može da se isporuči preko PCIe x16 slota, tako da je dodatno opterećenje sistema zanemarljivo. Memorija koristi 128-bitnu magistralu, ali su zato korišćeni GDDR5 čipovi koji rade na dvostruko većim frekvencijama od GDDR3, tako da memorija ostvaruje performanse slične karticama sa 256-bitnom magistralom i GDDR3 čipovima. Od izlaza, tu su dva DVI i jedan S-Video, a ASUS je isporučio i DVI u HDMI adapter, pa karticu možete povezati sa HD televizorom i istim kablom do njega prenositi i sliku i zvuk.

Radeon HD 4890, ovde označen kao ASUS EAH4890/HTDI/1GD5/A, takođe izgleda onako kako ga je AMD osmislio, sa velikim, bučnim ventilatorom i nekoliko bakarnih toplotnih cevi za bolju distribuciju toplote. Mala specifičnost ove kartice je „Voltage Tweak“, odnosno mogućnost da preko ASUS-ovog SmartDoctora, pored frekvencija grafičkog čipa i memorije, podignete i napon kartice (sa 1.31 na 1.45 volti), čime bi napravili teren za veći overklok. Jedina prednost ovog rešenja je što čačkanjem napona ne gubite garanciju, dok bi na ostalim karticama morali da radite volt-modove i flešujete editovane BIOS-e, čime bi garanciju svakako poništili. Dalje, tu su gigabajt GDDR5 memorije, dva PCIe konektora za dodatno napajanje (u paketu se isporučuje jedan konverter sa dva četvoropinska moleksa na jedan PCIe), i dva DVI izlaza uz jedan S-Video za klasične televizore. Ipak bismo umesto toga više voleli jedan HDMI ili čak DisplayPort, pošto je ovo kartica koja se kupuje da potraje nekoliko godina. Naravno, u pakovanju se našlo mesta i za jedan DVI u HDMI adapter.

Test mašinu činio je Intelov procesor E5200 overklokovan na 3.2 GHz, ploča ASUS P5QPL-AM i dva modula od po 1 GB Transcend DDR2 memorije na 800 MHz, koja je u ovim uslovima radila na 850 MHz. Podršku im je davao 32-bitni Windows 7 sa najnovijim drajverima za sve uređaje, uključujući i ATI Catalyst 9.10.

Rezultati ne iznenađuju. HD 4890 je primetno brži, ali i drastično bučniji od svog slabijeg rođaka. Dok se HD 4770 u radu jedva čuo (ako zanemarimo pištanje kalemova na kartici, što je simptomatično za sve iole jače modele), HD 4890 je u punom opterećenju urlao, dok ventilator nije bio nečujan ni na desktopu. Sa druge strane, od ovako jake kartice štedljivost i tišina se ne mogu ni očekivati, pa su se kupci ionako psihički spremili na ovakve „uslove rada“.

Radeon HD 4770 košta dvadeset do četrdeset evra manje od novih kartica HD 5750, od kojih je po prvim testovima sporiji desetak do petnaest procenata. Time i dalje predstavlja odličnu kupovinu za igrače koji žele sada i odmah da igraju aktuelne igre, dok bi ostali možda trebalo da razmisle o novijoj generaciji, ako razlika u ceni nije problem. Sa druge strane, HD 4890 je značajno brži od HD 5700 serije a, nakon poslednje korekcije cena, od nje košta svega nekoliko desetina evra više. Stoga je izbor jasan ukoliko želite sjajne performanse, a ne patite zbog nedostatka podrške za najnoviji grafički standard. Ipak, tišina i manja potrošnja su na strani novije generacije, tako da treba dobro promisliti o željama i potrebama.

AMD-ova generacija HD 4000 ostaće nam u najboljem sećanju jer je donela sjajne kartice koje su često pružale drastično bolje performanse za uložen novac nego kod konkurencije. Ako familija HD 5000 bude nastavila ovu tradiciju, igrači će imati razloga za veselje.

Kontakt: Asus

Ivan Todorović